Korak napred, nazad dva! – Srbija izbiračica ili raspuštenica-između Istoka i Zapada

0
406

U danima kada globalni događaji uzimaju sve veći istorijski zamah, a svetske sile dobrano utvrđuju svoje rovove, Srbija, tradicionalno, ne propušta priliku da propusti priliku.
Neretko na državnim medijima slušamo epski nadahnute i lišene smisla govore ovdašnjih političkih prvaka o tome kako odnosi Srbije i Rusije nikada nisu bili bolji i kako Srbija „jedina u Evropi nije uvela sankcije Rusiji“. Međutim, od silnih reči, isti politički stručnjaci ponašajući se kao mlada udavača između Istoka i Zapada, zaboravljaju da nešto treba sprovesti i u delo.
Nije potrebna posebna umešnost u poznavanju međunarodnih prilika da se shvati da su skoro sve evropske zemlje, koje su uvele sankcije Rusiji, višestruko povećale privrednu aktivnost sa Rusijom u određenim oblastima, a da je Srbija, naravski, od svojih „zapadnih prijatelja“ dobila „prijateljski savet da obuzda svoju privrednu aktivnost ka ruskom tržištu“.
O mazohizmu ovdašnjeg političkog establišmenta govori i činjenica da se uporno blokiraju srpski privrednici za slobodan izvoz na rusko tržište, što nije slučaj sa Fijatom za čije interese svesrdno lobiraju već mesecima.
Propuštene privredne prilike zumirane su u poslednjem kvartalu 2015. godine, posle povlačenja turskih proizvoda sa polica ruskih supermarketa. Srbija, naravno, nije iskoristila ni ovu šansu da poveća svoj izvoz u Rusiju.
Ruska strana je svesna činjenice da Srbija i kada bi hipotetički maksimalno iskoristila svoje kapacitete, nije sposobna da zadovolji bar deo ruskog tržišta (potrebe prestonice), ali prijateljski ispružena ruka i dalje visi u vazduhu Srbije.
O tome govori i nedavna poseta zamenika ruskog premijera Dmitrija Rogozina, koji je Beogradu preneo jasnu poruku Kremlja – dinamika privrednih i vojno-tehničkih odnosa zavisi isključivo od Srba, a Moskva je spremna na brojne ustupke.
Ovo nas navodi na sledeće pitanje – Ako Srbija nije u stanju da proizvede dovoljno izvoznih artikala za tržište sa prijateljskim potrošačima, kako onda misli da bije bitke na evropskom tržištu koje broji preko pola milijarde stanovnika, gde joj ruke vezuju stotine besmislenih propisa, a noge lome „najveći prijatelji“?! Dalje, ako u Rusiju ne smemo, a u EU ne možemo da izvozimo, koliki je onda ekvivalent privredne katastrofe koju stvaramo, bez pogovorno sprovodeći naloge svojih „zapadnih prijatelja“?!
Na koncu, i na početku postavlja se pitanje: Šta će se desiti sa srpskom privredom kada zbog procesa pridruživanja EU, budemo u obavezi da ukinemo Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom? Time bi i postojeći izvoz bio trajno onemogućen, a rusko tržište bilo bezpovratno zatvoreno za Srbiju, dok bi njeni zapadni potroni nesmetano mogli da trguju sa Rusima kojima su prethodno uveli sankcije.
Ono što se još može uraditi jeste da država aktivno pomogne srpske privrednike sa povoljnim kreditima, da zaparloženu i neiskorišćenu zemlju povoljno da srpskim poljoprivrednicima, oformi regionalne centre za selekciju i povezivanje srpskih proizvođača i kupaca u Rusiji i omogući im izvesne poreske olakšice. Ipak, bojim se da naša vlast ni ovoga puta neće preduzeti ništa od gore navedenog, a slutim i da čežljivi pogledi beogradske raspuštenice ka Briselu neće omekšati srce Evropskih patrona da i nama, kao Ukrajincima, dozvole opstanak ovog sporazuma, jer svesni su oni da prva ljubav zaborava nema, a drugom mužu to obično teško pada.

Aleksandar Đurđev
Predsednik Srpske lige i jedan od osnivača koalicije Rodoljubi